СКД “Просвјета” на 59. Београдском сајму књига

Од 26. октобра до 2. новембра 2014. године у халама Београдског сајма биће одржан 59. Међународни београдски сајам књига под геслом ВРЕМЕ ЈЕ ЗА КЊИГУ! Сајам ће бити отворен у недjељу, 26. oктобра и трајаће 8 дана.

На сајму ће и ове године учествовати наше Друштво. Изложбено-продајни простор СКД “Просвјета” налази се на истом мјесту као и претходних година, у првом “прстену” хале 1.

Добродошли!

: S druge strane štanda

: S druge strane štanda

: Zadnje pripreme pred otvaranje

: RTS u posjeti

: RTS u posjeti

Нови наслови у издању СКД “Просвјета” :

књиге

1. Бранко Чоловић: Манастир Драговић

Прва научна монографија манастира који је уз манастире Крка и Крупа несумљиво најзначајни сакарални објекат православне провенијенције у Далмацији. Писана са пуном научном критичношћу према изворима и увријеђеним истинама, опремљена бројним колор и црно-бијелим илустрацијама, ова књига представља капиталан допринос хисторије цркве и културе Срба у Хрватској.

2. Милош Кордић: Комоговина

“Овдје, у прогнаништву, избјеглиштву, свеједно, а има томе већ добрих година, почела су да ме прогоне расута, сва у којекакве комадиће изрезана и црно-бијела и у чудне боје природе обојана сјећања на Комоговину која ме је родила, хранила, учила, расла. Почеле су да ме сустижу слике долине у коју се смјестила, слике њених шума, птица, слике брегова, потока, извора, слике Суње – ријеке наше мале… У исто вријеме прогонио ме и жал за грађом о Комоговини, коју сам годинама скупљао, а она остала”…

3. Срђан Орсић: Чегрст и камашне – Есеји о делу Слободана Селенића

“Уовој књизи сакупљени су есеји о делу нашег познатог, читаног и цењеног романописца и драмског ствараоца Слободана Селенића, које сам у периоду од децембра 2010. до јуна 2013. у оквиру мастер и докторских студија на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду писао и у периодици објављивао… У години у којој обележавамо осамдесетогодишњицу од рођења Слободана Селенића, овом књигом настојим да скренем пажњу на свевременост његових дела, која од тренутка свога настанка до данашњих дана нису изгубила ни мало на својој популарности, али ни на актуелности тема којима се аутор бави, а којима ми приступамо теоријом новог читања, …”

4. Горан Дакић: Петодинарке

Роман за дјецу “Петодинарке” говори о Жељку Нишевићу, ђечаку који је са породицом, након “Олује”, избјегао у Даљ и чију су потресну причу његови разредни другови, који га до тада и нисмо примјећивали, сазнали неколико мјесеци након његовог првог уласка у њихов разред. Роман је подијељен у четири поглавља – два су из дјечјег ракурса, два говоре одрасли, од којих је један тамошњи наставник историје, такођер прогнаник. Роман има 50 страница, а причу прати и 12 цртежа.

5. Боривој Чалић: Трагови у трајању – Портрети и скице

…Ова књига обухватила је неколико десетина личности пониклих у вуковарском крају или на друге начине везаних уз њега. Оне су својим делом и напорима оставиле видан траг у српском духовном простору на подручју бројних области којима су се бавиле, од књижевности и уметности, до просвете, политике и разних грана науке, уклапајући се и у главне токове културе свог доба. Неке од њих данас нам изгледају скрајнуте у памћењу, неке су и данас живе.

А све су приказане на трагу оне основе која свој извор налази у шкољки чињеница.

6. Татјана Олуић : Велик си онолико колико си мали

…Свака од тих пјесама и прича на неки је начин сјећање на дјетињство и вријеме одрастања, игре и снова. Сабрали смо их током осамнаест година излажења “Бијеле пчеле” у којој једна рубрика носи наслов “Кад сам био мали / Кад сам била мала” и разврстали у азбучник. Неки су рођени у Хрватској, а живе и стварају у Србији, а други су рођени у Србији и Републици Српској, а живе и стварају у Хрватској. Аутори не припадају истој генерацији, ни истом књижевном правцу. Оно што их зближава јесте жеља да заувијек остану мали, заправо да буду “велики онолико колико су мали”.

7. Милош Окука: У вртлогу матице – Доприноси крајишких писаца развоју српског књижевног језика у првој половини 19. стољећа

Развој књижевног језика код Срба током 18. вијека био је одређен општим књижевним токовима и историјским и друштвеним околностима који су садржавали снажне елементе дисконтинуитета. Срби су у 18. вијек ушли са два књижевнојезичка израза, са српскословенским и народним. Српскословенски језик је био, практично, окоштаo и мртав језик, а народни језик није био толико изграђен да би преузео све фунције у друштву које има један књижевни језик, односно које су намијењене једноме цивилизацијском идиому. У сложеним друштвеним и културним околностима око 1740. године дошло је до прихватања и трећег књижевнојезичког израза – рускословенског језика…

часописи

1. Љетопис 2014