Početna / Srpski pisci u Hrvatskoj

Srpski pisci u Hrvatskoj

RSS

Miloš Kordić – stihovima lečio tugu prognanika

Miloš Kordić – stihovima lečio tugu prognanika

Pisac Miloš Kordić o poeziji, rodnoj Baniji, izgubljenom zavičaju, prijateljima – umetnicima, Evropi… Izbeglištvo mi je prelomilo ionako utanjenu, nepoznatu i nepriznatu nit pisanja na dva dela…

S piscem je razgovarao Dragan Bogutović. Intervju je objavljen 6.4.2014. u Večernjim novostima.

 http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:486014-Milos-Kordic-stihovima-lecio-tugu-prognanika

Više »

Симо Мраовић, писац

Симо Мраовић, писац

(Кутина, 1966. – Загреб, 2008.)

Дјетињство и младост је провео у Јастребарском и Загребу. Радио је као новинар  у новинама и на телевизији. Писао је поезију, критику, есеје, приповијетке, тв сценарије, колумне. Почео је објављивати 1984. године.  Пјесме су му уврштене у антологије и панораме хрватског пјесништва, а дијелови књиге превођени и објављивани на [...]

Više »

САВА МРКАЉ, реформатор азбуке

САВА МРКАЉ, реформатор азбуке

(Сјеничак, Кордун 1783. – Беч, 1833.)

Године 1810. објављује тада веома актуалну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа.  Млад, широко образован, полетан и напредан, Сава  се у току студија у Пешти латио великог и рискантног посла на преуређењу тадашње застарјеле и неразумљиве [...]

Više »

АДАМ ПРИБИЋЕВИЋ, публициста и политичар

АДАМ ПРИБИЋЕВИЋ, публициста и политичар

(Костајница, Банија 24.12.1880. – Виндзор, Канада 07.02.1957.)

Политичку дјелатност започиње у Српској самосталној странци, пише у њеним листовима Србобрану и Српском колу. Сљедбеник Томаша Г. Масарика, по својим политичким ставовима Адам Прибићевић је сасвим близак брату Светозару Прибићевићу те с њим непрекидно тијесно сурађује стављајући најјачи акценат на окупљање и просвјећивање сељаштва. Године 1908. [...]

Više »

ВЛАДАН ДЕСНИЦА, књижевник

ВЛАДАН ДЕСНИЦА, књижевник

(Задар, 17.09.1905. – Загреб, 04.03.1967.)

Син Уроша Деснице, једног од политичких вођа далматинских Срба; по мајци потомак Стојана Јанковића. Завршио класичну гимназију (Шибеник), а права и филозофију студирао у Загребу и Паризу. Службује у Сплиту, гдје је покренуо Магазин Сјеверне Далмације (1934., 1935.). Ту се огласио као приповједач и есејиста. Објављује приповијетке у најугледнијим [...]

Više »

ГРИГОР ВИТЕЗ, писац и преводилац

ГРИГОР ВИТЕЗ, писац и преводилац

(Косовац, Нова Градишка, 15.02.1911. – Загреб, 22. 11.1966.)

Писао је поезију за дјецу и одрасле, приче и прозу за дјецу, сликовнице, игроказе. Преводио је с руског, француског и словенског. Пјесник истанчаног и смиреног гласа. То је лирика свакодневних доживљаја. Прве пјесме је објавио у часописима и дневним листовима 1929. Његова поезија говори о пјесниковим [...]

Više »

ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ, хисторичар умјетности, академик,предсједник САНУ, књижевник

ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ, хисторичар умјетности, академик,предсједник САНУ, књижевник

(Загреб, 07.07.1922. – Београд, 01.07.2008.)

Највећи међународни углед има као проучавалац српског сликарства, али се кроз цијели стваралачки вијек јављао и као пјесник. Потјече из чувене српске личке лозе Медаковића, која је српској култури и политици дала значајне личности, а и он, својим стваралаштвом, улогом и положајима у јавним друштвеним институцијама, посебно [...]

Više »

СИМО МАТАВУЉ, књижевник

СИМО МАТАВУЉ, књижевник

(Шибеник, 12.09. 1852. – Београд, 20.02.1908.)

Матавуљ је свакако најзначајнији писац међу Србима у Хрватској. Био је почасни члан Матице српске, члан Српске краљевске академије (1904), предсједник Српског књижевног друштва. Његово опсежно приповједачко дјело (романи, аутобиографска проза, приповијетке, путописи), има и велик тематско-мотивски распон и изузетно упадљиву еволуцију регионалног и стилског-композиционог тока. Његова најпознатија [...]

Više »

МАНОЈЛО ГРБИЋ-МАНЕ, хисторичар, протојереј, катихета

МАНОЈЛО ГРБИЋ-МАНЕ, хисторичар, протојереј, катихета

(Широка Кула, Лика, 19.12.1844. – Карловац, 16.(28.) 04.1899.)

У историографији Срба у Хрватској је оставио значајан допринос. Учествујући веома активно у животу тога дијела нашег народа он је био „прота, катихета и проф. учитељске школе у Горњем Карловцу, члан и референт епархијског Школског одбора, члан епархијске конзисторије, председник Српске православне општине у Г. Карловцу, [...]

Više »

ОГЊЕСЛАВ УТЈЕШЕНОВИЋ ОСТРОЖИНСКИ, писац, велики жупан

ОГЊЕСЛАВ УТЈЕШЕНОВИЋ ОСТРОЖИНСКИ, писац, велики жупан

(Острожин, Вргинмост, 21.08.1817. – Загреб, 08.06.1890.)

Радио као „рачунарски чиновник“, а од 1842. године постао управни крајишки официр. Касније га бан Јелачић поставио у саборски одбор за граничарске реформе. Носилац је бројних признања, одликовања и ордена, међу којима и витешког ордена Леополда и Фрање Јосипа. Утјешеновић „као пјесник и књижевник стекао је [...]

Više »
Scroll To Top