Središnja knjižnica Srba u RH SKD Prosvjeta – Biblioteka

McFAYDEN, Cody

Lice smrti

Zagreb: Znanje

2012.

ĐORGOVIĆ, Momčilo

Uspon i i pad Titove  Jugoslavije i Rankovića na Brionima : Politički putopis u trideset dramatskih slika

Beograd : Dan graf

2013.

“Šta sam mogla drugo da postanem ja Nadežda Petrović, Dimitrijeva i Milenina kćer, do srpska slikarka, kad umesto prve fotografije iz najranijeg detinjstva imam crtež…Ja sam se tada više ogledala u crtežima nego u ogledalu…”

SKD Prosvjeta-Biblioteka obilježila je 140. godišnjicu rođenja slikarice i humanitarke Nadežde Petrović predavanjem akademskog slikara Miloša Popovića, koje se održalo u [...]

(Сјеничак, Кордун 1783. – Беч, 1833.)

Године 1810. објављује тада веома актуалну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа.  Млад, широко образован, полетан и напредан, Сава  се у току студија у Пешти латио великог и рискантног посла на преуређењу тадашње застарјеле и неразумљиве [...]

(Костајница, Банија 24.12.1880. – Виндзор, Канада 07.02.1957.)

Политичку дјелатност започиње у Српској самосталној странци, пише у њеним листовима Србобрану и Српском колу. Сљедбеник Томаша Г. Масарика, по својим политичким ставовима Адам Прибићевић је сасвим близак брату Светозару Прибићевићу те с њим непрекидно тијесно сурађује стављајући најјачи акценат на окупљање и просвјећивање сељаштва. Године 1908. [...]

(Задар, 17.09.1905. – Загреб, 04.03.1967.)

Син Уроша Деснице, једног од политичких вођа далматинских Срба; по мајци потомак Стојана Јанковића. Завршио класичну гимназију (Шибеник), а права и филозофију студирао у Загребу и Паризу. Службује у Сплиту, гдје је покренуо Магазин Сјеверне Далмације (1934., 1935.). Ту се огласио као приповједач и есејиста. Објављује приповијетке у најугледнијим [...]

(Косовац, Нова Градишка, 15.02.1911. – Загреб, 22. 11.1966.)

Писао је поезију за дјецу и одрасле, приче и прозу за дјецу, сликовнице, игроказе. Преводио је с руског, француског и словенског. Пјесник истанчаног и смиреног гласа. То је лирика свакодневних доживљаја. Прве пјесме је објавио у часописима и дневним листовима 1929. Његова поезија говори о пјесниковим [...]

(Загреб, 07.07.1922. – Београд, 01.07.2008.)

Највећи међународни углед има као проучавалац српског сликарства, али се кроз цијели стваралачки вијек јављао и као пјесник. Потјече из чувене српске личке лозе Медаковића, која је српској култури и политици дала значајне личности, а и он, својим стваралаштвом, улогом и положајима у јавним друштвеним институцијама, посебно [...]

(Шибеник, 12.09. 1852. – Београд, 20.02.1908.)

Матавуљ је свакако најзначајнији писац међу Србима у Хрватској. Био је почасни члан Матице српске, члан Српске краљевске академије (1904), предсједник Српског књижевног друштва. Његово опсежно приповједачко дјело (романи, аутобиографска проза, приповијетке, путописи), има и велик тематско-мотивски распон и изузетно упадљиву еволуцију регионалног и стилског-композиционог тока. Његова најпознатија [...]

(Широка Кула, Лика, 19.12.1844. – Карловац, 16.(28.) 04.1899.)

У историографији Срба у Хрватској је оставио значајан допринос. Учествујући веома активно у животу тога дијела нашег народа он је био „прота, катихета и проф. учитељске школе у Горњем Карловцу, члан и референт епархијског Школског одбора, члан епархијске конзисторије, председник Српске православне општине у Г. Карловцу, [...]