ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ, хисторичар умјетности, академик,предсједник САНУ, књижевник

(Загреб, 07.07.1922. – Београд, 01.07.2008.)

Највећи међународни углед има као проучавалац српског сликарства, али се кроз цијели стваралачки вијек јављао и као пјесник. Потјече из чувене српске личке лозе Медаковића, која је српској култури и политици дала значајне личности, а и он, својим стваралаштвом, улогом и положајима у јавним друштвеним институцијама, посебно образовним, културним и научним, је наставио афирмативну традицију те лозе.

Дјела:

Београд у старим гравирама (1950.)

Графика српских штампаних књига XВ—XВИИ века (1958.)

Српски сликари XВИИИ—XX века ( 1968.)

Путеви српског барока (1971)

Трагом српског барока (1976)

Манастир Савина (1978)

Хиландар (1978.)

Српска уметност у 18. веку (1980.)

Српска уметност у 19. веку (1981.)

Сентандреја (1982.)

Сведочења (1984.)

Истраживачи српских старина ( 1985.)

Летопис Срба у Трсту (1987.)

Барок код Срба (1988.)

Косовски бој у ликовним уметностима (1989.)

Сербисцхер Бароцк (1991.)

Тражење добра (1995.)

Писма (1996.)

Срби у Бечу (1999.)

Откривање Хиландара (2001.)

Срби у Загребу, (2004.),

Дунав река јединства Европе/Die Donau der Strom der europeischen Einheit ( 2004.)

Изабране српске теме I 1996, II 2001, III 2002 и IV 2005, 2006.

Књиге пјесама:

Мотиви ( 1946.)

Каменови (1966.)

Умир (1987.)

Ниска ( 1989.)

 Знак на камену (1994.)

Завештање (1995.)

Ефемерис — хроника једне породице (I — 1990., II — 1991., III — 1992., IV — 1993.,V — 1994.)