Предавање СЈЕЋАЊЕ НА ИСИДОРУ СЕКУЛИЋ

Јесенски циклус догађања настављамо предавањем поводом 140 година од рођења

књижевнице, преводитељице и прве жене академик Исидоре Секулић.

Предавач је професорица Марица Шимунић.

Предавање ће бити држано 26. октобра 2017. године с почетком у 18.00 сати, у дворани библиотеке.

Исидора Секулић је рођена 16. фебруара 1877. године у бачком селу Мошорину код Титела. Родитељи су јој били Данило и Љубица, а браћа Предраг и Димитрије. Детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду. Школовала се у Новом Саду (Виша девојачка школа), Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Радила је као наставница у Панчеву, Шапцу и Београду. Докторирала је 1922. године и била је први председник Удружења писаца Србије.
Исидора Секулић је за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена. Зналац више језика, и познавалац више култура и подручја уметничког изражавања, Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа. Писала је о Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Лази Костићу, Петру Кочићу, Милану Ракићу, Вељку Петровићу, Иви Андрићу, Момчилу Настасијевићу и другима.
Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939, а за редовног члана Српске академије наука 14. новембра 1950, као прва жена академик. Умрла је 5. априла 1958. године у Београду.
У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања – објавила је мноштво књига наративне прозе, критичких књига и чланака.
Наводимо само нека од важнијих дела:
– Сапутници (1913) — приповедна врста интимног дневника
– Писма из Норвешке (1914) — путопис
– Из прошлости (1919)
– Ђакон Богородичине цркве (1919) — роман
– Кроника паланачког гробља (1940) — приповетке
– Записи (1941)
– Аналитички тренуци и теме, књ. 1-3 (1941) — есеји
– Записи о моме народу (1948)
– Његошу књига дубоке оданости (1951)
– Говор и језик, културна смотра народа (1956).