ОДРЖАНА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА 2026. У ЗАГРЕБУ

И ову Светосавску академију СКД “Просвјета”, одржану 24. јануара у препуној Концертној дворани Благоје Берса на Музичкој академији у Загребу, уз богати културно-умјетнички програм, обиљежила је подјела награда заслужним члановима.

Предсједник СКД-а “Просвјета” Никола Вукобратовић истакнуо је да је Светосавска академија централна манифестација ове организације с великом традицијом.

– У том периоду одржавала се у врло различитим околностима, под различитим државама и карактерима власти. Но, њихова је порука и смисао увијек сличан: с једне стране изразити жељу српске заједнице у Загребу и Хрватској да оствари своје право на различитост и видљивост, а с друге стране жељу за заједничким животом и добрим односима са свим сусједима, без обзира на њихово поријекло, конфесионални, етнички или други идентитет – казао је Вукобратовић, подсјећајући да је Савиндан посвећен личности најуже повезаној с развојем знања, књижевности и писмености у српској хисторији и свецу заштитнику образовања, школа и учења.

– За Србе у Хрватској обиљежавање Савиндана је не само прилика за изражавање и јачање везе са сународњацима, него и за потврђивање преданости најпросвјећенијим и најплеменитијим традицијама властитог националног идентитета. Тешко је зато не осјећати тугу, па и срамоту због покушаја да се 2026. у Хрватској забрани одржавање светосавских академија. Тешко је понекад натјерати се да се на оваквим приликама, које би требале бити сретне, толико говори о неугодним стварима као што су упорна настојања да се свака манифестација наше вјерске и националне посебности прогласи непријатељском, од Божића, преко Нове године па сада и до националног свеца заштитника – објаснио је Вукобратовић.

Према његовим ријечима, срамота коју као заједница неминовно морамо осјећати због свега што се догађа, заправо није наша срамота, него оних који своју моћ, па и власт, не знају користити ни за што друго, него да малтретирају слабије.

– Знамо још нешто, а то је да ова земља није земља мржње. Та вјера, укључујући и вјеру у људе, у исконску доброту и у племенитост властитих намјера, може и треба бити наш најјаснији одговор мржњи која се настоји наметнути као једини могући облик кроз који комуницирамо наше разлике. Ноторна је чињеница да нитко од нас своје поријекло не бира. Али оно што бирамо је што ћемо с тим поријеклом учинити. Ми бирамо да од њега не бјежимо, али да своје посебности користимо тако да на њима градимо простор за слободу да се буде другачији и за нас и за све остале – закључио је.

Протојереј ставрофор Слободан Лалић, изасланик епископа Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, нагласио је да се ове године у Српској православној цркви обиљежавају Савини јубилеји: лани се навршило 850 година од Савиног рођења, а ове се обиљежава 790 година од његовог упокојења у Великом Трнову.

– Са сигурношћу можемо рећи да у свеукупној историји нашег српског рода не проналазимо личност која је оставила дубљи, трајнији и свеобухватнији траг од Светог Саве ни у духовном, ни у културном смислу. Стога имамо обавезу учинити колико је до свакога од нас, посебно о Савинданима и јубиларним годинама, да поново промишљамо о суштинским вриједностима утемељеним на прегалаштву Светог Саве на којима се заснива идентитет српског народа у цјелини – казао је.

Повеља СКД-а “Просвјета” намијењена истакнутим институцијама за допринос раду и развоју програма “Просвјете” у 2025. години, одлучио је Главни одбор, додијељена је пододбору у Сплиту као признање за дугогодишњи, предан и континуиран рад на очувању и афирмацији српске културе, језика, ћириличног писма и традиције на подручју града Сплита и Сплитско-далматинске жупаније, али и изградњи и развијању добрих међунационалних односа у Сплиту.

Крајем прошле године у оквиру Дана српске културе у Хрватској, који су започели у Сплиту, чланство пододбора и њихови гости доживјели су брутални напад екстремиста, који је био усмјерен против српске културне и српске заједнице. Руководство и чланство пододбора, у тешким условима пријетње насиљем, понијели су се достојанствено и одговорно, нису се дали застрашити и поколебати, него су наставили своје дјеловање и мисију очувања и развијања српске културе и традиције, наводи се у образложењу.

Годишње признање “Златна значка”, које се додјељује истакнутим члановима “Просвјете” или заслужним појединцима који су га задужили доприносећи остварењу његових циљева добили су Снежана Јовановић, потпредсједница боровског пододбора и предсједница КУД-а “Острово”, Дарко Гојковић, дугогодишњи члан карловачког пододбора, активан на проналажењу православних гробља на Кордуну, као и Нада Комљеновић, дугогодишња чланица пододбора Загреб, заслужна за повезивање с другим мањинским организацијама које се баве културно-умјетничким аматеризмом.

Годишња награда “Десанка Ђорђевић” за заслуге у области аматерског стваралаштва постхумно је додијељена Маријану Јаношевићу, истакнутом културном и друштвеном раднику, правнику и неуморном прегаоцу на очувању културног идентитета и заједништва српске заједнице на Банији, посебно у Двору.

Годишњу награду “Сава Мркаљ” за 2025. годину, за посебно вриједан допринос култури Срба у Хрватској, добио је Чедомир Вишњић, истакнут хисторичар и писац, и то за изузетан и дугогодишњи допринос очувању, развоју и афирмацији српске заједнице у Хрватској, те за његов свеукупни рад на унапређењу културних, образовних и издавачких дјелатности српске заједнице и СКД-а “Просвјета”. Немјерљив је и његов допринос развоју информативне и издавачке дјелатности Просвјете: уредио је преко 200 наслова књига и монографија, 90 свезака часописа и 32 свеска годишњака СКД “Просвјете” те објавио низ књига везаних уз хисторију Срба у прошлом вијеку које имају важну улогу у представљању тих тема широј хрватској и српској јавности.

Вишњић се обратио у име награђених, истичући дугу традицију обиљежавања Светог Саве у Загребу.

– У духовном смислу немамо веће вриједности од Светог Саве, а ни у култури Срба у Хрватској немамо часнијег имена од Саве Мркаља. Напредак у култури не дефинишу само они који формално одређују правила, него састав првих добитника – казао је и набрајао имена пјесникиње Даре Секулић, Боривоја Довниковића Борде “који нас је све нацртао”, сликара Ђорђа Петровића који је покретао бројне ликовне активности, сликара Милоша Поповића који је несебично преносио знање, пјесника Симе Мраовића… Зато сви, колико имамо срца и памети и колико смо кадри осмислити, учествујемо у стваралаштву нашег времена преко институција, истакнутих појединаца, па и добитника награда – казао је.

За дојмове смо питали Наду Комљеновић.

– Награда ми пуно значи, јер сам дуго година у “Просвјети” па ми је драго да је препознат мој рад и труд. То је и признање за пододбор, као и за све који су сурађивали са мном, али и подстрек да ћу у будућности бити још орнија. Драго ми је да у “Просвјети” имамо и Хрвата и муслимана, али се борим да их буде пуно више у нашем простору – казала је.