O biblioteci

Хисторијат

Важно подручје „Просвјетине“ многоструке дјелатности – и за вријеме НОБ и послије ослобођења – било је оснивање и правилно коришћење библиотека. Већ у току НОБ СКД „Просвјета“ основало је неколико библиотека и рад у овом правцу непрестно његовало и развијало током свих 25 година свог дјеловања.

Главни одбор СКД „Просвјета“ одлучио је да се у Загребу, у главном граду СР Хрватске, и сједишту Друштва, оснује Централна библиотека СКД „Просвјета“. У двије године извршени су припремни радови и, захваљујући великом разумијевању и помоћи народне власти, отворена је Централна библиотека СКД „Просвјета“(4. Јануара 1948.) у присуству великог броја представника народне власти, масовних организација и многобројних просвјетних установа. Централна библиотека, смјештена у цијелом првом спрату „Просвјетине“ зграде у Прерадовићевој улици број 21, располагала је огромним књижним фондом са 40 000 свезака, од којих је око три четвртине отпало на националну историју и њижевност.

Централна библиотека, по књигама и часописима којима располаже, има и своју специфичну вриједност, јер даје посебне могућности научним и просвјетним радиницима да изучавају празноврсне књижевне, историјске, економске, социјалне и политичке проблеме из прошлости српског народа, посебно у Хрватској. Многобројне књиге, новине и часописи дају такође лијепу прилику за изучавање српско-хрватских односа посебно и српско-словенских међусобних веза уопште.

Нарочито треба напоменути да су се у Централној библиотеци налазиле готове све значајније књиге из XVIII и XIX вијека, а посебно Рајићева, Доситејева, Вукова, Његошева, Бранкова и дјела осталих наших књижевника, као и први српски календари, алманаси и часописи. Библиотека располаже комплетом Летописа Матице српске, Српске књижевне задруге, Српских писаца, Српскеог књижевног гласника, Нове Европе и других важних повремених едиција, а непотпуно има и извјесна годишта и бројеве Новина српских, Пештанског Скоротече, Јавора, Сртражилова, Бранкова кола, итд.

Међу књигама налази се велик број раритета и рукописних књига. Највредније од њих, нарочито рукописне књиге, биле су изложене у Музеју Срба у Хрватској у коме се налазио драгоцјени и систематски изложен материјал од вбрло значајне историјске вриједности за прошлост Срба у Хрватској. Знатан је број примјерака са влсторучним потписима и посветама наших истакнутих политичких, књижевних и културних радника, а и представник културног живота братских словенских народа. Ту су портписи и посвете Вука Стефановића Караџића, Јана Колара и других књижевних и јавних радника. Од посебне су важностионе историјске монографије, шематизми, извјештаји и брошуре без којих би било врло отежано иупознавање и испитивање наше историје. Материјал ове врсте важан је и због тога што се из њега може детаљно упознати туђинско владање у нашим крајевима, као и одлуча борба нашег народа, вођена у заједници са Хрватима, против туђинских израбљивача.

Централна библиотека, поред овог свог специфичног задатка, имала је важност и за то што се данас старије и важније српске књиге, које су усташе и окупатор масовно уништавали, тешко могу набавити. Утолико више што је богата Народна библиотека у Београду за вријеме ИИ свјетског рата такође страдала. И овом приликом треба са задовољством и захвалошћу истаћи да је велик број књига, које су се налазиле у Просвјетиној Централној библиотеци, сачуван од потпуне пропасти и уништења баш одважношћу и заслугом хрватских музеалаца који су били увјерене присталице српско-хрватске слоге. Централна библиотека остварилавала је осим тога и сарадњу са библиотекама пододбора СКД „Просвјета“ које је помагала својим стручним савјетом, а дјеломично и књигама, којима је у дупликату или трипликату располагала. Њена је посебна дужност била да помаже и оспособљава наше најмлађе стручне раднике у њиховом раду на свестраном проучавању прошлости српског народа, затим српско-хрватских и међусловенских веза и односа.

Несхватљивом одлуком Извршног одбора Главног одбора СКД „Просвјета“ Централна библиотека расформирана је 1953. Године, а њен богати књижни фонд предан Музеју Срба у Хрватској, Свеучилишној књижници и Југославенској академији знаности и умјетности у Загребу.

(Из Вјетром вијани , Споменицe Српског културног друштва „Просвјета“)

 

Библиотека данас

Библиотека је поново отворена јануара 1996. године. Оснивач је Српско културно друштво Просвјета, средишње културно удружење Срба у Хрватској. Од новембра 1996. библиотеци је дала подршку и држава, повјеривши јој задатке и статус средишње књижнице за српску мањину у Хрватској.

Током 1995. и наредних година библиотека је примила велике донације од књижница у Загребу и околини. Из 17 књижница преузела је око 15.000 отписаних књига. Библиотека је добила и донације приватних библиотека од насљедника Слободана Галогаже, проте Миле Радеке, проте Јове Николића, Стојана Кнежевића, Јове Угрчића, Гојка Приљеве и Владе Ивковића. Те су књиге биле основе фонда Средишње библиотеке. Дио донираних књига достављен је појединим српским срединама које су књиге тражиле и прикупљале (26 локација). Дио је још увијек смјештен у неадаптираном дијелу подрума и чува се као резерва за могуће даљње исказане потребе за грађом.
Тренутни велики донатори библиотеке су Алексанар Ђорђевић и Бранислав Ћелап.

Библиотека је народна, с нагласком на грађи српске провенијенције, српској књижевности, култури и хисторији. Такођер прибавља сву доступну грађу с темом српско-хрватских односа (хисторијских, културних, политичких) те најзанимљивију грађу с јужнославенском проблематиком. Тренутни фонд Библиотеке износи око 23 хиљада свезака.

Поред споменутих књига из подручја националне тематике и баштине, прибављају се српска издања свјетске књижевности, филозофије, психологије, религије, друштвених наука и хисторије, такођер и биографске студије и књиге за дјецу и омладину. Из осталих области набављају се појединачни вреднији наслови. Већи дио фонда прибављен је од донација, а мањи дио је купљен.
Најзначајнија годишња набавка књига обавља се на Сајму књига у Београду.

Већина чланова су чланови саме Просвјете, који имају право на бесплатно чланство. Вањских чланова је око 30%. Већина чланова су умировљеници.

Библиотека се континуирано представља јавности путем културних приредби: књижевних вечери, предавања, промоција, трибина, изложби. Гостовања истакнутих стваралаца српске културе један је од најважнијих видова активности библиотеке јер омогућује сусрет са ствараоцима живе културе. Обиљежавају се годишњице најзначајнијих књижевника и других личности националне културе, те годишњице неких важних датума. Промоције књига успјешно популаризирају нова издања и библиотека настоји сваке године приредити неколико њих.

Од 2002. године библиотеци даје подршку Народна библиотека Србије која ју је увела у свој програм међународне размјене. Сурадња је успостављена и с Библиотеком Матице српске која нам повремено доставља своју периодику и дупликате. Библиотека има добру сурадњу са Амбасадом Републике Србије у Хрватској и са Вијећем српске националне мањине Града Загреба.

Од 2000. године програм библиотеке финанцира у цијелини Министарство културе Хрватске, а поједине програме суфинанцира и Град Загреб.

Фото-галерија културних приредби

Видео исјечак из Призме – емисија за националне  мањине. (12.04.2014.)