Horel, Catherine
Srednja Evropa: od ideje do istorije
Beograd: Clio, 2012.
Iz predgovora
Predstave o Srednjoj Evropi u samom regionu i na Zapadu, kao i njihova međusobna razmena, važan su činilac za razumavanje regiona. Razmišljanje o suštini zaokuplja intelektualce još od preokreta u 19. veku. Već dva veka, uvek se iznova vraća ispitivanju zapadne, istočne ili “centralne” pripadnosti svake nacije i regije, uključujući i ispitivanje austrijskog identiteta u vreme uspona nacionalizma u habzburškim naslednim zemljama, kao nadogradnje nemačkog identiteta, što će pokazati svoje manjkavosti 1938. godine. Posmatrano iznutra, nacionalni identitet i predstava o sebi često imaju negativnu konotaciju; Istok i Zapad naizmenično su predmet privlačenja ili odbijanja, a shvatanje sebe kao u žrtve često dovodi do stvaranja kompleksa i povlačenja u sebe, što ima za posledicu razbuktali nacionalizam, čak i antisemitizam. Predstava drugih je, kao i svuda uostalom, zasićena stereotipima s uporištem u istorijskoj stvarnosti. Nasuprot tome, prema spoljnom svetu odaje se slika odlučne naklonosti Evropi i Zapadu. Slike koje su postojale o Srednjoj Evropi, uglavnom su stvarali putnici koji su ovim društvima pripisivali proizvoljne odlike i poređenja, dajući im tako u svojim zapisima iskrivljenu sliku…