Јубиларни 60. Београдски сајам симболично је затворен 1. новембра предајом „Отворене књиге“ овогодишњег почасног госта Русије сљедећој земљи партнеру Ирану. Под слоганом “Што би било да није било” овогодишњи је сајам окупио преко 900 учесника, а према ријечима организатора по броју посјетилаца -више од 180.000 људи – оборио је досадашње рекорде, а прошлогодишњи надмашио за око 20.000. Оно што нам бројке не говоре јест евидентан пад интереса за „озбиљну“ књигу и књижевност, па су и најпосјећенији штандови они са тзв. „лакшим“ штивом и књигама за млађу публику. Књиге се и даље воле, али естрадизација је узела маха и међу људима од књиге, па и само отворење са Емиром Кустурицом помало води у том правцу. Овогодишњи сајам памтит ће се по наступима значајних руских писаца Виктора Јерофејева и Захара Прилепина, београдски медији пажњу су посветили премијерном наступу загребачке издавачке куће “Фрактуре”, а било је ту и 450 пратећих програма, укључујући трибине, изложбе, презентације које су се одвијале у салама одређеним за те сврхе али и на штандовима издавача.
Просвјетин штанд као и сваке године био је добро посјећен, не само од стране „наших“ људи у Београду, већ и домаћих културњака, писаца, уредника и издавача… Овај сајам протекао је у обиљежавању 20 година издавачке дјелатности Друштва, па је том пригодом организирана и промоција на сајму уз велики интерес пријатеља и сарадника Друштва. О значају Просвјете за очување српске писане ријечи и културе у Хрватској говорили су предсједник Савјета за националне мањине РХ Александар Толнауер, Горан Бабић – посљедњи југославенски писац како често сам себе назива, а ријеч су узели и покретачи Друштва из деведесетих година, Драго Кекановић, Милорад Новак, Александар Таталовић и предсједник Просвјете Чедомир Вишњић. Као и сваке године набављени су бројни нови наслови за нашу Средишњу библиотеку.
Љиљана Вукашиновић