300. годишњицу рођења ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИНА обиљежићемо у петак, 9. октобра 2026., у дворани библиотеке с почетком у 12.00 сати пригодном изложбом и предавањем.
Гост предавач, уједно и аутор изложбе јест Боривој Чалић из Вуковара.
Захарија Орфелин
(Вуковар, 1726 – Нови Сад, 1785.) – Био је учитељ, графичар, лексикограф, природњак, историчар, виноградар, преводилац, уредник и издавач, коректор, путник и још много тога. Говорио је руски, латински, немачки, италијански и француски. Сакупио је властиту библиотеку која је у оно време била једна од највећих приватних библиотека међу Србима. Када је постао “канцелиста” у служби митрополита Павла Ненадовића у Сремским Карловцима, тамо доноси штампарску пресу, почиње с отискивањем бакрорезних књижица, али самосталних графичких листова. Први већи рад Орфелинове “бакрене типографије” била је бакрорезна књига Новија и основатељнија славенско-српскаја Калиграфија. За потребе српских школа Орфелин је приредио и штампао кратки буквар “Хачалноје ученије”. Нехотично је начео питање реформе српског књижевног језика покушавајући да руске графичке ознаке прилагоди српском гласовном систему. Први пут се јавно исказује грађанска воља да образовање и наука изађу изван монопола уског круга повлашћених и постану приступачнији ширим слојевима друштва. Умро је у јануару 1785. године. (https://zvo.hr/%C5%A1kole/zaharije-orfelin/)
Боривој Чалић (Вуковар, 1961.) – Истражује и проучава културну прошлост Вуковара и вуковарског краја, српску културу 18. века, а посебно живот и дело Захарије Орфелина. Студије и чланке објављивао је у Љетопису Српског културног друштва Просвјета и часописима Просвјета, Идентитет и Зарез (Загреб), Луча (Суботица), Сремске новине и Сунчани сат (Сремска Митровица), Летопис Матице српске (Нови Сад), Истраживања (Нови Сад) и зборницима Сусрети библиографа (Инђија) и Срби у источној Хрватској (Осијек), Антика и савремени свет (Београд), Очување националног идентитета захваљујући прожимању култура (Београд). Сарађивао је на пројектима Знамените личности Срема (Сремска Митровица), Лексикон писаца Југославије, Српски биографски речник (Нови Сад), Српска библиографија: књиге 1868–1944 (Београд), Српска енциклопедија (Београд) и Жидовско наслијеђе у Вуковару. Приредио је фототипска издања Азбучника плашчанског Лукијана Мушицког, прве српске књиге штампане на територији Хрватске (1999) и Споменицу Српске православне цркве у Вуковару Јована Козобарића (Загреб, 2001), као и Књигу о Захарији Орфелину Лазе Чурчића (Загреб, 2002). Приредио је и објавио више рукописа и докумената из српске културне прошлости. За Антологијску едицију Десет векова српске књижевности, коју објављује Издавачки центар Матице српске у Новом Саду приредио је 2011. књигу Захарија Орфелин у којој је, по први пут у једној књизи, објављен избор из дела ове велике стваралачке личности српске културе 18. века. За исту едицију приредио је 2016. избор из дела Герасима Зелића и Саве Мркаља. Објављене књиге: Орфелин (Вуковар, 1995), Трагови у трајању (Вуковар–Загреб, 2014), У сазвежђу Орфелина (Загреб, 2023.). (https://erdabovo.org/poznate-licnosti-erdabova/erdabovci-savremene-licnosti/borivoj-calic/)
Središnja knjižnica Srba u RH SKD Prosvjeta – Biblioteka
