У поводу обиљежавања 155 година од рођења великог српског сликара Паје Јовановића одржано је предавање у дворани библиотеке, у четвртак, 16. октобра 2014. године.
Предавање Бранка Чоловића, хисторичара умјетности, било је попраћено пројекцијом одабраних репродукција сликарових дјела.
Паја Јовановић, један од највећих српских сликара, рођен је у Вршцу 16. јуна 1859. године као најстарији син Стефана Јовановића, трговца и фотографа, и Ернестине Деот из Темишвара.
Завршио је Сликарску академију у Бечу, у класи професора Кристиана Грипенкерла. Боравио је једно време у Минхену, Паризу, Шпанији, Италији, Швајцарској, затим на Кавказу, у Цариграду и Египту, Америци. Од 1900. године углавном ради у Паризу и Бечу. После Првог с ветског рата боравио је дуже времена у Београду и Букурешту.
Излагао је на сликарским изложбама у Паризу, Бечу, Берлину, Лондону и Риму. На Светској изложби у Паризу 1900. добио је златну медаљу за слику “Крунисање цара Душана”. Исте године одликован је Орденом Белог орла В реда.
Радио је историјске композиције и портрете, композиције са мотивима из народног живота Србије, Црне Горе и Албаније. Осим иконостаса Саборне цркве у Новом Саду, историјске композиције из живота Немањића за Саборни храм у Сремским Карловцима, радио је иконостас Мале Цркве у Долову. Насликао је први потрет цара Франца Јозефа у Шенбруну.
Умро је у Бечу 30. новембра 1957. године. По његовој жељи, урна са посмртним остацима пренета је у Београд.