Предавање у поводу 100. годишњице рођења Бранка Ћопића оджаће се у дворани Библиотеке, у четвртак, 15. окотобра 2015. године с почетком у 18:00 сати.
О овом великом , неправедно запостављеном писцу, уз чија дјела смо одрастали говориће академик проф. др Светозар Кољевић на тему “Ћопићев реквијем патријархалној култури“.
*
Суботом увече дјед се спрема у млин. Мућка поред ува лампицу старинског фењера, тражи шибице и узима велики сукнени гуњ што га у нашем крају зову “аљина”. Онда му се обично не да вечерати, него дуго и неодлучно сједи за столицом, штипка мрвичаст кукурузов крув и тек каткад баци поглед постранце наа велику торбу пуну жита.
– Е, грдна рано, да је сад жив мој Вид, не би он дао да се ја овако стар ломим по мраку.
Мати се онда обично окреће и тобож дохваћа нешто из угла, а , видим, крије сузе. Знам, то се говори о мом оцу.
– Једи, болан, тата, како ћеш тако гладан у млин – говори мати дједу још увијек преврћући нешто по углу. Мени, опет, необично зашто га она зове татом и зачуђен трепћем.
– Ђеде, ајде и мене поведи са собом – почињем да се умиљавам и страшљиво га потежем за јаку од кожуха.
– Да те поведем … Види, види, он би са својијем ђедом у млин, а? – окреће се он обрадован и хоће да ме загрли. Ја, постиђен и у радосу очекивању кријем очи, шћућурим се и покушавам да се сакријем под његов кожух.
– Е па, Сојо, ајде … ајде нађи дјечаку опанке, на нека се обује. Видим ја да ће ово бити ђедов замјеник.
Дјед већ запрти торбу, пригрће аљину и узимајући из ћошка шљаку вели с уздахом:
– Е, мој Баја, ти нејачак, а ја остарио. Како ће се остати живо …
Одломак из 12-XII-1939, Увече (Аутобиографски спис)
Академик проф. др Светозар Кољевић –биографија
Predavanje sufinanciraju VSNM ZG i Grad Zagreb.