Разговори о прошлости и садашњости: ДВАДЕСЕТЕ. том 2

Књига, у издању СНВ-а, има у фокусу интеракцију пречана и Србијанаца, као што је напоменуо сам аутор на промоцији те књиге у библиотеци Просвјете у Загребу, чиме је настојао обухватити интегрални контекст српске позиције у овим крајевима прије стотину година и десетљећима потом

С првим томом хисториографског и политолошког дјела Чедомира Вишњића „Двадесете“ прије двије године, између осталог је уочено да нема књиге која овдје у Хрватској тако самосвојно и досљедно заступа специфичну перспективу српско-пречанску. Толико специфичну, да је она раније практично увијек била увјетована релацијама спрам Београда и Загреба.

Утолико је већ тад било извјесно да је Вишњић написао текст од јединствене еманципацијске важности за Србе у Хрватској, док је притом за преломни формативни период те заједнице у модерном добу постављено управо насловно десетљеће, друго у прошлом стољећу, а уједно сам почетак некадашње заједничке државе Јужних Славена.

Други свезак „Двадесетих“, што га је издавач Српско народно вијеће објавио у Загребу протеклог љета, међутим, не бави се више односима двају највећих народа у Хрватској тога доба. У његову је фокусу интеракција пречана и Србијанаца, као што је напоменуо сам аутор на јучерашњој промоцији те књиге у библиотеци Просвјете у Загребу. Тиме се, наиме, обухваћа интегрални контекст српске позиције у овим крајевима прије стотину година и десетљећима потом.

– Хтио сам овим начином дати неку шансу тој држави, Југославији дакле, односно Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, тада тек насталој, а овдје критизираној подједнако са стране, рецимо, хрватских праваша или можда комуниста, изложеној разним трзавицама, и усмјерити свјетло на обиље никада систематично проучене материје из њезине прве деценије. Поред свега, баш поткрај те деценије настат ће и одређена политичка дистанца између пречана и Србије која ће потрајати идућих отприлике 40 година, о чему је иначе до данданас речено јако мало – рекао је Вишњић

Прије тога је књижевник и публицист Ђорђе Матић, водитељ промоције, за Вишњића казао да је посриједи свакако „најзначајнији мислилац о Србима у Хрватској 20. стољећа“. Истакнуо је његову голему акрибију и преданост, не само у случају ове књиге, али коју по множини и важности садржаја назива капиталним дјелом.

Горан Васин, професор повијести с Филозофског факултета у Новом Саду, говорио је пак о Србима-пречанима с обзиром на промјену државног оквира из аустро-угарског у југославенски, што је и саме разлике између пречана и Србијанаца неминовно гурнуло у предњи план.

– У доба новог и несигурног, што је нова држава дефинитивно била, Аустро-угарска монархија сигурно је морала дјеловати као сређен систем. Људи су били помало у шоку од тих промјена – изнио је Васин.

О том раздобљу и Вишњићевој књизи говорио је и Тихомир Понош, уредник у Новостима и такођер повјесничар. Похвалио је етнографско богатство „Двадесетих“, те описао сложене прилике у овој средини након прве четвртине 20. стољећа, а затим упутио публику и будуће читатеље на круцијални значај политичке фигуре Светозара Прибићевића, централне српске личности у Хрватској у годинама непосредно прије и након Првог свјетског рата.

– Вријеме је то и слома Прибићевићеве политике, што је у виду рањивости пренесен на хрватске Србе генерално – оцијенио је Понош у свом осврту на ово дјело Чедомира Вишњића.

Игор Ласић

извор: portalnovosti.com