У препуној дворани библиотеке у уторак 16. септембра 2014., представљена је књига Перој пером романтичара архимандрита Данила Љуботина.
Била нам је велика част и задовољство што смо по први пут у просторијама Друштва угостили његово Високопреосвештенство проф. др ПОРФИРИЈА, митрополита загребачко-љубљанског.
О књизи и важности очувања свог идентитета, поред митрополита проф. др Порфирија, говорили су проф. др Милорад Пуповац, предсједик СКД “Просвјета” и политолог Чедомир Вишњић, професорице Српске православне гимназије “Кантакузина Катарина Бранковић” из Загреба Рајка Косановић и Петра Пушкар те сам приређивач Архимандрит Данило Љуботиа.
Музички интермецо испунили су Хор Саборног храма св. Преображења под водством диригентице Иване Србљан, проф.
Програм је водила глумица и драмски педагог Светлана Патафта.
Фотографије снимио: Јовица Дробњак
Архимандрит Данило Љуботина, рођен је 10. аугуста 1948. године у Пероју од оца Данила и мајке Марије (рођ. Драковић) у старој свештеничкој фамилији. Богословију Светог Саве у Београду, са положеним испитом зрелости похађао је у периоду од 1964. до 1969. године.
Године 1972/1973 провео као студент у Коледжу Амплфорт (Ampleforth College, York) у покрајини Јорк у Енглеској, гдје је учио енглески језик и библијску археологију.
По препоруци свог светогорског духовника Архимандрита Софронија Сахарова одлази на студије у Париз.
Дипломирао је на Православном теолошком институту Сен Серж ( Institut de theologie orthodoxe Saint – Serge) у Паризу 1978. године.
Послиједипломске студије започео у Луцерну, Швицарска, а наставио и довршио на универзитету у Фрибургу.
Од 1975. године стални је члан Свјетске православне организације “Синдесмос” (Syndesmos). Учесник многих међународних и међуцрквених скупова у Европи и Америци.
Године 2004. Св. Архијерејски Синод поставља га за представника СПЦ при Европској Унији у Бриселу.
Рукопроизведен је 1992. у чин игумана у Трсту, а 2007. године, унапређен у чин Архимандрита у Новом Саду.
Говори талијански, француски, енглески и руски језик. Служи се њемачким и руским језиком.