(Острожин, Вргинмост, 21.08.1817. – Загреб, 08.06.1890.)
Радио као „рачунарски чиновник“, а од 1842. године постао управни крајишки официр. Касније га бан Јелачић поставио у саборски одбор за граничарске реформе. Носилац је бројних признања, одликовања и ордена, међу којима и витешког ордена Леополда и Фрање Јосипа. Утјешеновић „као пјесник и књижевник стекао је вечито име у српској књижевности“. Писао је лирске и епске пјесме, расправе, особито о Војној Крајини, чланке из управне струке и слично. Пјесме, које је од 1842. понајвише објављивао у Даници илирској , скупио је и у збирци Вила Острожинска. Године 1859. је објавио Кућне задруге Јужних Славена у Бечу на њемачком језику.