Čedomir Višnjić : DVADESETE. knjiga II. Hvala ti, Srbijo lepa

 

Čedomir Višnjić

DVADESETE : knjiga II : Hvala ti, Srbijo lepa

Zagreb, Srpsko narodno vijeće, 2024.

 

Iz recenzije Čedomira Antića:

Вишњић у једном од закључака књиге формулише тезу да је доследност у уставним решењима могла да промени политичку историју српског народа и југословенске идеје или макар „прекрати муке“ и скрати време постојања југословенске државе. Кривудања и привремена решења су, тврди аутор, узрок највећих криза и неуспеха у савременој политичкој историји ових крајева. Овај закључак представља један изузетак, Чедомир Вишњић се иначе уздржава од изношења свог мишљења посебно кад је реч о формулисању дугорочних закључака. Пишући доследно децентрирано он води читаоца кроз многобројне, често противуречне и контроверзне изворе које анализира, као и најсложеније историографске проблеме које разлаже и решења предлаже ненаметљиво, уздржано остављајући простора за неодлучно или супротно мишљење. Осим благе дозе добронамерне сете и меланхолије, овај историчар прогнаног народа, пронашао је у изворима везаним за локалне средине – наизглед теме помоћних историјских наука – уствари дубоке, вишезначне и утемељене интепретације сложених процеса, које су историчари до сада већином објашњавали интерпретирајући деловање мале групе главних протагониста историјских догађаја и за њих везаних извора, ослањајући се и на накнадне памети или најмудрије гласове елите по сопственом избору.

 

Iz recenzije Tihomira Ponoša:

Višnjić opisuje i analizira sedam godina rascjepa koji su gotovo neprekidnim povećanjem političkih napetosti (uz neuspješan pokušaj vlade Radića i radikala) na koncu rezultirali slomom parlamentarizma i praktično slomom države uvođenjem diktature kralja Aleksandra. Rascjepi su brojni: međunacionalni, unutarnacionalni (kako među Srbima tako i među Hrvatima), politički, ideološki, društveni, ekonomski. Na završnoj točci tih rascjepa je pokušaj ponovnog objedinjavanja kroz diktaturu, a to je trenutak kada većina Srba u Hrvatskoj shvaća (ili može shvatiti) svu kompleksnost svog položaja koja se, na izmaku prvog desetljeća po ujedinjenju, manifestira u položaju SDS-a: napušteni od krune, uglavnom prezreni od stranaka iz Srbije, u funkcionirajućoj interesnoj koaliciji s HSS-om u kojoj stranka sve više poprima funkciju mnogo mlađeg brata, bez snažnog lidera kakav je bio Pribićević i u trenutku dvorskog nametanja integralnog jugoslavenstva bez snažnog ideološkog oslonca jer je glavna ideja, ujedinjena država, u koju je stranka investirala svoj politički kapital i moć de facto propala za što i ona sama ima zasluga.