Pisac Miloš Kordić o poeziji, rodnoj Baniji, izgubljenom zavičaju, prijateljima – umetnicima, Evropi… Izbeglištvo mi je prelomilo ionako utanjenu, nepoznatu i nepriznatu nit pisanja na dva dela…
S piscem je razgovarao Dragan Bogutović. Intervju je objavljen 6.4.2014. u Večernjim novostima.
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:486014-Milos-Kordic-stihovima-lecio-tugu-prognanika
(Кутина, 1966. – Загреб, 2008.)
Дјетињство и младост је провео у Јастребарском и Загребу. Радио је као новинар у новинама и на телевизији. Писао је поезију, критику, есеје, приповијетке, тв сценарије, колумне. Почео је објављивати 1984. године. Пјесме су му уврштене у антологије и панораме хрватског пјесништва, а дијелови књиге превођени и објављивани на [...]
(Сјеничак, Кордун 1783. – Беч, 1833.)
Године 1810. објављује тада веома актуалну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Млад, широко образован, полетан и напредан, Сава се у току студија у Пешти латио великог и рискантног посла на преуређењу тадашње застарјеле и неразумљиве [...]
(Костајница, Банија 24.12.1880. – Виндзор, Канада 07.02.1957.)
Политичку дјелатност започиње у Српској самосталној странци, пише у њеним листовима Србобрану и Српском колу. Сљедбеник Томаша Г. Масарика, по својим политичким ставовима Адам Прибићевић је сасвим близак брату Светозару Прибићевићу те с њим непрекидно тијесно сурађује стављајући најјачи акценат на окупљање и просвјећивање сељаштва. Године 1908. [...]
(Задар, 17.09.1905. – Загреб, 04.03.1967.)
Син Уроша Деснице, једног од политичких вођа далматинских Срба; по мајци потомак Стојана Јанковића. Завршио класичну гимназију (Шибеник), а права и филозофију студирао у Загребу и Паризу. Службује у Сплиту, гдје је покренуо Магазин Сјеверне Далмације (1934., 1935.). Ту се огласио као приповједач и есејиста. Објављује приповијетке у најугледнијим [...]
(Косовац, Нова Градишка, 15.02.1911. – Загреб, 22. 11.1966.)
Писао је поезију за дјецу и одрасле, приче и прозу за дјецу, сликовнице, игроказе. Преводио је с руског, француског и словенског. Пјесник истанчаног и смиреног гласа. То је лирика свакодневних доживљаја. Прве пјесме је објавио у часописима и дневним листовима 1929. Његова поезија говори о пјесниковим [...]
(Загреб, 07.07.1922. – Београд, 01.07.2008.)
Највећи међународни углед има као проучавалац српског сликарства, али се кроз цијели стваралачки вијек јављао и као пјесник. Потјече из чувене српске личке лозе Медаковића, која је српској култури и политици дала значајне личности, а и он, својим стваралаштвом, улогом и положајима у јавним друштвеним институцијама, посебно [...]
(Шибеник, 12.09. 1852. – Београд, 20.02.1908.)
Матавуљ је свакако најзначајнији писац међу Србима у Хрватској. Био је почасни члан Матице српске, члан Српске краљевске академије (1904), предсједник Српског књижевног друштва. Његово опсежно приповједачко дјело (романи, аутобиографска проза, приповијетке, путописи), има и велик тематско-мотивски распон и изузетно упадљиву еволуцију регионалног и стилског-композиционог тока. Његова најпознатија [...]
(Широка Кула, Лика, 19.12.1844. – Карловац, 16.(28.) 04.1899.)
У историографији Срба у Хрватској је оставио значајан допринос. Учествујући веома активно у животу тога дијела нашег народа он је био „прота, катихета и проф. учитељске школе у Горњем Карловцу, члан и референт епархијског Школског одбора, члан епархијске конзисторије, председник Српске православне општине у Г. Карловцу, [...]
(Острожин, Вргинмост, 21.08.1817. – Загреб, 08.06.1890.)
Радио као „рачунарски чиновник“, а од 1842. године постао управни крајишки официр. Касније га бан Јелачић поставио у саборски одбор за граничарске реформе. Носилац је бројних признања, одликовања и ордена, међу којима и витешког ордена Леополда и Фрање Јосипа. Утјешеновић „као пјесник и књижевник стекао је [...]
Središnja knjižnica Srba u RH SKD Prosvjeta – Biblioteka