(Сјеничак, Кордун 1783. – Беч, 1833.)
Године 1810. објављује тада веома актуалну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Млад, широко образован, полетан и напредан, Сава се у току студија у Пешти латио великог и рискантног посла на преуређењу тадашње застарјеле и неразумљиве славено-српске азбуке, која се употребљавала у цркви и у књижевности. Према наводима Милоша Окуке, иза Саве Мркаља остале су 23 пјесме: 14 оригиналних и 9 преведених. Неке од њих су и данас занимљиве, не само по својој мисаоној поруци него и по својој структури.