АДАМ ПРИБИЋЕВИЋ, публициста и политичар

(Костајница, Банија 24.12.1880. – Виндзор, Канада 07.02.1957.)

Политичку дјелатност започиње у Српској самосталној странци, пише у њеним листовима Србобрану и Српском колу. Сљедбеник Томаша Г. Масарика, по својим политичким ставовима Адам Прибићевић је сасвим близак брату Светозару Прибићевићу те с њим непрекидно тијесно сурађује стављајући најјачи акценат на окупљање и просвјећивање сељаштва. Године 1908. био је оптужен у велеиздајничком процесу због везе с братом Миланом Прибићевићем, официром и Валеријаном Прибићевићем, професором, за сурадњу на изради и спровођењу револуционарног, контра-хрватског програма. Због тога је с братом Валеријаном (Васом) осуђен на 12 година тешке тамнице. Године 1910. процес је аболиран, а Прибићевић ослобођен. У циљу развоја села, окупљања и просвјећивања сељаштва, основао је друштво за културно и економско унапређење српског села под именом Сељачко коло. После избијања рата Прибићевић је ухапшен и 1915. упућен на фронт у Галицију. После 1918. неко вријеме живи у Београду, гдје издаје Народ, лист за сељаке. Од 1941. живио у емиграцији, једно вријеме у Лондону, а затим у Канади.

Дјела:

Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији (1955.)

Мој живот (1981.) (мемоари)

Од господина до сељака (1953.)