(Шибеник, 12.09. 1852. – Београд, 20.02.1908.)
Матавуљ је свакако најзначајнији писац међу Србима у Хрватској. Био је почасни члан Матице српске, члан Српске краљевске академије (1904), предсједник Српског књижевног друштва. Његово опсежно приповједачко дјело (романи, аутобиографска проза, приповијетке, путописи), има и велик тематско-мотивски распон и изузетно упадљиву еволуцију регионалног и стилског-композиционог тока. Његова најпознатија дела су роман Бакоња фра Брне и приповијетка Пилипенда.
Дјела:
Сабрана дела С. Матавуља (1953., 1954.),
Из Црне Горе и Приморја (1888.,1889.),
Из приморског живота(1890.) ,
Са Јадрана (1891.),
Из београдског живота (1891.),
Ускок (1892.),
Бакоња фра Брне (1892.),
Из разнијех крајева (1893.),
Завјет (1897.),
Биљешке једног писца (1898-1903.)
Приморска обличја (1899.),
Три приповетке (1899.),
С мора и с планине (1901.),
Београдске приче (1902.),
На слави (1904.),
Живот (1904.),
Немирне душе (1908.).